Antioksidansi imaju neverovatnu sposobnost da popravljaju pokidane molekulske veze. Naime, kada neki molekul ostane bez elektrona, ostaje jedan nespareni elektron. Svaki elektron mora biti u vezi sa drugim elektronom, tako grade hemijsku, kovalentnu vezu. Baš takve, kovalentne veze zastupljene su u organskim molekulima, koji čine sav živi svet pa i ljude. Atomi ugljenika, kiseonika, azota, sumpora, vodonika, međusobno su povezani kovalentnim vezana (jedan elektron jednog elementa gradi vezu sa jednim elektronom drugog elementa), i tako grade vodu, ugljen-dioksid, amonijak… (ili ono što se u Bibliji vodi pod pojmom praha “iz praha si nastao i u prah ćeš se vratiti”).
Od istih tih elemenata je i sav živi svet, dakle od istih elemenata i istim tipom veze (kovalentna veza = elektron + elektron) su izgrađeni i šećeri, masti, proteini… od kojih je sazdana svaka živa ćelija, a ćelije čine tkiva, tkiva čine organe, organi čine sisteme organa, a sistemi organa sačinjavaju telo.
KOVALENTNA VEZA = ELEKTRON (JEDNOG ATOMA) + ELEKTRON (DRUGOG ATOMA)

Antioksidansi

Antioksidansi su supstance koje imaju sposobnost da vežu slobodne elektrone iz slobodnih radikala i na taj način da neutrališu slobodne radikale. Slobodni radikali su molekuli koji imaju jedan nesparen elektron, pošto je takav molekul veoma reaktivan (teži da se spari sa drugim elektronom da bi se neutralisao). Tako slobodni radikali otimaju elektron od koga prvo stignu. Kada nekom stabilnom molekulu bude oduzet elektron, tada taj molekul ostaje sa jednim nesparenim elektronom i sada on postaje slobodni radikal. I tako se pokreće lančana reakcija, pri čemu dolazi do oštećenja molekula, ćelija, tkiva…

Slobodni radikali svakodnevno nastaju u ćelijama svakog čoveka. Medjutim, organizam ima mehanizme da ih neutrališe i da na taj način spreči njihovo razorno dejstvo. Postoje antioksdiansi u hrani koji se uspešno bore sa slobodnim radikalima. To su sastojci voća i povrća, neki vitamini, biljni pigmenti…
Svo voće i povrće koje ima crvene, narandžaste i žute pigmente sadrži beta-karotene, koji su moćni antioksidansi.Paradajz sadrži značajne količine likopena, jedne varijante beta-karotena, koja ima izrazito jako antioksidativno dejstvo. Svo voće koje je tamno plave i ljubičaste boje sadrži antocijane, koji takodje ispoljavaju dejstvo protiv slobodnih radikala. Groždje i vino sadrže moćne antioksidanse, kao i borovnice, kupine…
Slobodni radikali su jaki oksidansi (teže da preotmu elektron drugim molekulima), a njih neutrališu antioksidansi, jer imaju elektrone koje mogu da daju oksidansima i tako ih stabilizuju (da ne budu reaktivni).
Slobodni radikali pokreću lančane reakcije, jer kada nekom stabilnom molekulu preotmu elektron, on postaje slobodni radikal. Oksidacioni stres je proces u kome dolazi do oštećenja ćelija pod dejstvom oksidacije. Slobodni radikali oštećuju sve ćelijske strukture: ćelijsku membranu, ćelijske organele, a najveća šteta nastaje kada dodje do oštećenja genetskog materijala, DNK. Promene u genima vode ka mutacijama, a mutacije ćelija mogu biti i ka malignim ćelijama. Oštećenjem ćelijskih membrana, organela ćelije se oštećuju i propadaju, a oštećenjem DNK stvaraju se uslovi za mutacije.

Ateroskleroza zbog oksidacionog stresa

Oštećenjem zidova krvnih sudova omogućava se razvoj i napredovanje ateroskleroze. Na zidove krvnih sudova se lepe masti i holesterol, kalcijum ih zacementira, tako nastaje aterosklerotski plak ili u prevodu nakupine masti na zidovima krvnih sudova. Masti kao što znamo lako mogu da užegnu, Tako dolazi do ubrzanog oštećenja krvnih sudova, ako se deo ovih masnih nakupina otkine organizam reaguje kao da je došlo do povrede i počinje proces koagulacije krvi. Tada se trombociti lepe na masnu nakupinu, pri čemu nastaje tromb. Nekada je tromb dovoljno velik da potpuno začepi krvni sud.
Ostećenje DNK može doprineti razvoju malignih ćelija
Slobodni radikali oštećuju DNK i dovode do mutacija gena, na taj način dolazi do stvranja kancerogenih ćelija. Ako kancerogene celije pocnu da se razvijaju neograniceno nastaju tumori. U poslednje vreme doslo je do epidemije malignih oboljenja, a pretpostavlja se da je to velikim delom zbog mnogo vece izlozenosti stanovnistva zagadjenjima vode, vazduha, hrane… i zivotom pod stalnim stesom.
Slobodni radikali takodje ubrzavaju starenje organizma, jer oštećuju ćelije i dovode do njihovog propadanja.
Svo voće i povrće koje je žute, narandžaste i crvene boje sadrži biljne pigmente, beta-karotene, koji su moćni antioksidansi. Paradajz sadrži značajne količine likopena, jedne varijante beta-karotena, koji ima izrazito jako antioksidativno dejstvo.

Slobodni radikali se stalno stvaraju i neutrališu u organizmu. Problem nastaje kada se oni stvaraju većom brzinom nego što organizam može da ih neutrališe, a da toga dolazi u uslovima stresa, kod povećanih fizičkih i umnih naprezanja, pod dejstvom otrova, pesticida, herbicida, duvanskog dima, zračenja, izduvnih gasova, prekomernog sunčanja, nekih lekova.

Šta za organizam čine antioksidansi? 
Antioksidansi doprinose usporavanju starenja, štite kožu od UV zračenja, snižavaju nivo holesterola, sprečavaju oksidaciju LDL “loseg holesterola”, smanjuju rizik od ateroskleroze, smanjuju rizik za srčani i moždani udar, smanjuju rizik za razvoj malignih oboljenja, pomažu detoksikaciju organizma.
Antioksidansi se koriste i za sprečavanje oštećenja očnih struktura i procesa odumiranja makule. Takodje, štite i od hroničnih bolesti pluća, kao što su astma i bronhitis.
Antioksidansi omogućavaju organizmu da se lakše izbori protiv bakterija i virusa, te tako olakšavaju posao imunon sistemu.
Antioksidansi mogu biti: vitamini, minerali, enzimi, vitaminima slične supstance, biljni ekstrakti, biljni pigmenti iz voca i povrca, flavonoidi…

Dakle, jedino je večita borba slobodnih radikala, koji stalno nastaju u organizmu pod uticajem hemikalija, zračenja… i antioksidanasa, koji popravljaju one ćelijske strukture koje slobodni radikali oštete. Ako je ova borba uspešna, organizam ostaje zdrav, ako slobodni radikali pobede i oštete ćelije stvaraju se uslovi za razvoj bolesti, pa čak i mutacije gena (kancerogena oboljenja).