Za šta se upotrebljavaju beta-karoteni?

Beta-karoteni su pigmenti koji daju žuto-narandžastu boju voću i povrću. To su provitamini A, što znači da se iz njih u organizmu oslobađa vitamin A. Beta-karoteni su antioksidansi koji štite ćelije od oštećenja. Nalaze se u tamno zelenom lisnatom povrću i žuto-narandžastom povrću i voću (šargarepa, bundeva, kajsija, breskva). Osim beta-karotena, koji su najpoznatiji, postoje i drugi karotenoidni pigmenti: alfa i gama-karoteni i kriptoksantin.

Beta-karoteni se u organizmu prevode u vitamin A, koji je neophodan za dobar vid i zdravlje očiju, za jak imuni sistem, zdravlje kože i sluzokože. Velike količine vitamina A mogu biti toksične, pa organizam koristi onoliko beta-karotena koliko mu je potrebno. Zato se oni smatraju bezbednijim izvorom vitamina A od retinola.

Beta-karoteni su antioksidansi koji štite molekule u ćelijama od oštećenja slobodnim radikalima. Slobodni radikali oštećuju ćelije u procesu oksidacije. Vremenom, ova oštećenja dovode do hroničnih oboljenja. Beta-karoteni se koriste za smanjenje osetljivosti na sunce, tj. kao priprema za letnji period ili za intenzivno izlaganje suncu (godišnji odmor na moru). Povećano konzumiranje beta-karotena dovodi do žuto-narandžaste prebojenosti kože, ali se po smanjenju unosa karotena obojenost gubi. Primenjuju se i za sprečavanje staračke makularne degeneracije.

U kojim namirnicama se nalaze beta-karoteni ?

Najbogatiji izvori beta-karotena su žuto, narandžasto i zeleno lisnato voće i povrće (šargarepa, bundeva, spanać, paradajz, brokoli). Generalno, žuto-narandžasti pigment voća i povrća potiče od beta-karotena, pa što je intenzivnija obojenost veći je sadržaj istog.

Koje su preporučene dnevne doze?

Istraživanja pokazuju da ljudi koji konzumiraju 4 i više porcija voća i povrća bogatog beta-karotenima imaju manji rizik za razvoj srčanih i kancerogenih oboljenja. Ipak, ovakvo dejstvo nije potvrđeno pri uzimanju suplemenata beta-karotena, čak su neke studije ustanovile povećan rizik za neka kancerogena oboljenja. Zato istraživači zaključuju da zajedničkim dejstvom svih hranljivih materija kod raznovrsne, izbalansirane ishrane dolazi do zaštite organizma, ali ne i u slučaju povećanja unosa beta-karotena. Oni se u organizmu prevode u vitamin A, a smatra se da zadovoljavaju preko 50% potreba za ovim vitaminom. Takođe se smatra da 5 porcija voća i povrća dnevno obezbeđuje 3-6mg beta-karotena. Preporučene doze kod suplementacije za odrasle su od 10.000IJ do 25.000IJ dnevno, posle jela.

Da li se može uneti previše beta-karotena?

Kod povećanog unosa beta-karotena dolazi do pojave žuto-narandžaste obojenosti kože, ali se smanjenjem konzumiranja istih ova obojenost gubi i ne ostavlja posledice.

Sa kojim lekovima istovremeno ne treba uzimati beta-karotene?

Kod dugotrajne upotrebe holestiramina, holestipola (smanjuju usvajanje holesterola) i orlistata – Xenical (za mršavljenje) smanjuje se usvajanje beta-karotena.

Napomena

Studije su pokazale da suplementi beta-karotena ne smanjuju rizik za razvoj kancerogenih i kardiovaskularnih oboljenja. Prema nekim istraživanjima pušači koji koriste suplemente beta-karotena imaju povećan rizik za razvoj raka pluća.

Komentari

komentara