BETA-KAROTENI izvor vitamina A

Za šta se upotrebljavaju beta-karoteni?

Beta-karoteni su pigmenti koji daju žuto-narandžastu boju voću i povrću. Beta-karoteni su provitamini A, što znači da se u organizmu iz njih oslobađa vitamin A. Beta-karoteni su antioksidansi koji štiti ćelije od oštećenja. Nalaze se u tamno-zelenom lisnatom povrću i žuto-narandžastom povrću i voću (šargarepa, bundeva, kajsija, breskva...). Sem beta-karotena, koji su najpoznatiji postoje i drugi karotenoidni pigmenti: alfa i gama-karoteni i kriptoksantin.

Beta-karoteni se u organizmu prevode u vitamin A, koji je neophodan za dobar vid i zdravlje očiju, za jak imuni sistem, za zdravlje kože i sluzokoža. Dok velike količine vitamina A mogu biti toksične, organizam koristi onoliko beta-karotena koliko mu treba. Stoga se beta-karoteni smatraju bezbednijim izvorom vitamina A od retinola.

Beta-karoteni su antioksidansi koji štite molekule u ćelijama od oštećenja slobodnim radikalima. Slobodni radikali oštećuju ćelije u procesu oksidacija. Vremenom, ova oštećenja dovode do hroničnih oboljenja. Beta-karoteni se koriste za smanjenje osetljivosti na sunce, tj. kao priprema za letnji period ili za intenzivno izlaganje suncu (godišnji odmor na moru). Povećano konzumiranje beta-karotena dovodi do žuto-narandžaste prebojenosti kože, ali se po smanjenju unosa karotena obojenost gubi. Primenjuju se i za sprečavanje staračke makularne degeneracije.

U kojim namirnicama se nalaze beta-karoteni?

Najbogatiji izvori beta-karotena su žuto, narandžasto i zeleno lisnato voće i povrće (šargarepa, bundeva,spanać, paradajz, brokoli...). Generalno, žuto-narandžasti pigment voća i povrća potiče od beta-karotena, pa što je intenzivnija obojenost veći je sadržaj beta-karotena.

Koje su preporučene dnevne doze?

Istraživanja pokazuju da ljudi koji konzumiraju 4 i više porcija voća i povrća bogatog beta-karotenima imaju manji rizik za razvoj srčanih i kancerogenih oboljenja. Ipak, ovakvo dejstvo nije potvrđeno i pri uzimanju suplemenata beta-karotena, čak su neke studije ustanovile povećan rizik za neka kancerogena oboljenja . Stoga istraživači zaključuju da zajedničkim dejstvom svih hranljivih materija kod raznovrsne, izbalansirane ishrane dolazi do zaštite orgainzma, ali ne i povećanim unosom beta-karotena. Beta-karoteni se u organizmu prevodeu vitamin A, a smatra se da zadovoljavaju preko 50% potreba za vitaminom A. Smatra se da 5 porcija voća i povrća dnevno obezbeđuje 3-6 mg beta-karotena.Preporučene doze kod suplementacije za odrasle su od 10.000IJ do 25.000IJ dnevno, posle jela.

Da li se može uneti previše beta-karotena?

Kod povećanog unosa beta-karotena dolazi do pojave žuto-narandžaste obojenosti kože, ali se po smanjenjeu konzumiranja beta-karotena ova obojenost gubi i ne ostavlja posledice.

Sa kojim lekovima istovremeno ne treba uzimati beta-karotene?

Kod dugotrajne upotrebe holestiramina, holestipola (smanjuju usvajanje holesterola) i orlistata -Xenical (za mršavljenje) smanjuje se usvajanje beta-karotena.

Napomena

Studije su pokazale da suplementi beta-karotena ne smanjuju rizik za razvoj kancerogenih i kardiovaskularnih oboljenja. Prema nekim istraživanjima pušači koji koriste suplemente beta-karotena imaju povećan rizik za razvoj raka pluća.

Forum: