Postoje studije koje potkrepljuju ovakvu tvrdnju, ali još uvek nije definitivno objašnjeno da li vitamin D i na koji način smanjuje šanse za razvoj raka dojke, jajnika i debelog creva.

Neka istraživanja su pokazala značajan uticaj suplementacije vitamina D na prevenciju raka. Ipak, postoji i mišljenje da je vitamin D posebno efikasan kod ljudi kod kojih inače postoji deficit vitamina D u ishrani. Da bi se smanjio nedostatak  vitamina D , pristupilo se dodavanju ovog vitamina u mleko i mlečne proizvode, sokove, u cerealije, testenine.

Vitamin D je neophodan za zdravlje kostiju, još bebama se daje riblje ulje ili kapi vitamina AD ili samo D, da bi se sprečio rahitis (slabe kosti). Vitamin D povećava usvajanje kalcijuma u crevima, te je bitan faktor u izgradnji koštane mase.

Uzimanje vitamina D 1000IU dnevno je povezano sa smanjenjem rizika za razvoj raka dojke, jajnika, debelog creva, prostate.

Nađeno je da ovaj vitamin doprinosi i smanjenju telesne težine, pa se veruje da je to još jedan način kako smanjuje rizik za razvoj raka. Ipak u svemu treba imati meru, previše vitamina D može dovesti do hipervitaminoze, koja se ispoljava: mučninom, povraćanjem, gubitkom apetita, zatvorom, slabošću.

Tri načina da obezbedite dovoljno vitamina D

1. Unosite namirnice bogate D vitaminom
Divlji losos – 100g – 450IU
Sardine – konzerva – 250IU
Obrano mleko – jedna šolja = 100IU
Šitake pečurke – 4 komada = 260IU

2. Uzimajte svakodnevno suplemente D vitamina

Ako smatrate da u Vašoj ishrani nisu dovoljno zastupljene namirnice bogate vitaminom D, razmislite da li biste mogli uzimati ovaj vitamin u vidu suplemenata. Najpoznatiji i najprirodniji suplement vitamina D je riblje ulje. Preporučeni dnevni unos ovog vitamina je 400IU, a kao prevencija protiv raka koriste se mega doze do 2000IU. Žene koje uzimaju dodatno kalcijum u prevenciji osteoporoze, verovatno već unose i D vitamin u preparatu protiv osteoproze (D vitamin se kombinuje sa kalcijumom, jer povećava njegovo usvajanje u crevima).

3. Uživajte u suncu na zdrav način
Organizam stvara sopstveni D vitamin pod uticajem sunčeve svetlosti. Ipak, UV zračenje oštećuje kožu ako se ona preterano izlaže suncu. Pogotovo od kad je došlo do oštećenja ozonskog omotača, koji je izgubio svoju funkciju filtera, koji sprečava prodor zraka, a na koja živa bića nisu razvila otpornost. Deo spektra koji šteti našoj koži (UVA zraci) sada dospeva do zemljine površine, pa je uočeno rapidno povećanje broja alergičnih na sunce i melanoma kože, a o dugoročnim posledicama se samo nagađa.

Najsigurnije sunčanje je ujutru pre 10-11 sati i popodne posle 16-17 sati, uz obaveznu primenu zaštitne kreme. Sunčajte se produžavajući vreme izlaganja suncu postepeno, na taj način koža razvija sopstveni pigment koji je štiti od zračenja – melanin.

Komentari

komentara