Da li vitamin D može sprečiti rak?

Postoje studije koje potkrepljuju ovakvu tvrdnju, ali još uvek nije definitivno objašnjeno da li vitamin D i na koji način smanjuje šanse za razvoj raka dojke, jajnika i debelog creva.

Neka istraživanja su pokazala značajan uticaj suplementacije vitamina D na prevenciju raka. Ipak, postoji i mišljenje da je vitamin D posebno efikasan kod ljudi kod kojih inače postoji deficit vitamina D u ishrani. Da bi se smanjio deficit vitamina D pristupilo se dodavanju ovog vitamina u mleko i mlečne proizvode, sokove, u cerealije, testenine...

Vitamin D je neophodan za zdravlje kostiju, još bebama se daje riblje ulje ili kapi vitamina AD ili samo D, da bi se sprečio rahitis (slabe kosti). Vitamin D povećava usvajanje kalcijuma u crevima, te je bitan faktor u izgradnji koštane mase.

Uzimanje vitamina D 1000IU dnevno je povezano sa smanjenjem rizika za razvoj raka dojke, jajnika, debelog creva, prostate.

Nađeno je da vitamin D doprinosi i smanjenju telesne težine pa se veruje da je to još jedan način, kako smanjuje rizik za razvoj raka. Ipak u svemu treba imati meru, previše vitamina D može dovesti do hipervitaminoze, koja se ispoljava: mukom, povraćanjem, gubitkom apetita, zatvorom, slabošću.

Tri načina da obezbedite dovoljno vitamina D

1.Unosite namirnice bogate D vitaminom
Divlji losos- 100 g- 450 IU
Sardine- konzerva- 250 IU
Obrano mleko – jedna šolja = 100IU
Šitake pečurke- 4 komada= 260 IU

2. Uzimajte svakodnevno suplemente D vitamina
Ako smatrate da u vašoj ishrani nisu dovoljno zastupljene namirnice bogate D vitaminom, razmislite da li biste mogli uzimati vitamin D u vidu suplemenata. Najpoznatiji i najprirodniji suplement vitamina D je riblje ulje. Preporučeni dnevni unos vitamina D je 400IU, a kao prevencija protiv raka koriste se mega doze do 2000IU. Žene koje uzimaju dodatno kalcijum u prevenciji osteoporoze, verovatno već unose i D vitamin u preparatu protiv osteoproze (D vitamin se kombinuje sa kalcijumom jer povećava njegovo usvajanje u crevima).
3.Uživajte u suncu na zdrav način
Organizam stvara sopstveni D vitamin pod uticajem sunčeve svetlosti. Ipak, UV zračenje oštećuje kožu ako se ona preterano izlaže suncu. Pogotovo od kad je došlo do oštećenja ozonskog omotača, koji je izgubio svoju funkciju filtera, koji sprečava prodor zraka na koja živa bića nisu razvila otpornost. Deo spektra koji šteti našoj koži (UVA zraci) sada dospeva do zemljine površine, pa je uočeno rapidno povećanje broja alergičnih na sunce i melanoma kože, a o dugoročnim posledicama se samo nagađa.

Najsigurnije sunčanje je ujutro pre 10-11 sati i popodne posle 4-5 sati, uz obaveznu primenu zaštitne kreme. Sunčajte se preoužavajući vreme izlaganja suncu postepeno, na taj način koža razvija sopstveni pigment koji je štiti od zračenja- melanin.

Prijavite se za "Novosti o imunitetu"