Jod (I)- neophodan za rad štitne žlezde

Šta je jod?

Jod je mineral koji se javlja u tragovima u organizmu, a neophodan je za normalan rast i razvoj. Oko 70-80% joda se nalazi u štitnoj (tireoidnoj) žlezdi. Jod je elemenat koji je potreban za stvaranje tireoidnih hormona (hormona štitne žlezde) trijodtironina (T3) i tetrajodtironina (T4). Štitna žlezda preuzima jod iz krvi i ugrađuje ga u tireoidne hormone, koji se po potrebi oslobađaju u cirkulaciju. Tireoidni hormoni ispoljavaju svoje dejstvo u ciljnim organima i tkivima organizma. Nedostatak joda dovodi do hipotireoidizma – smanjenog nivoa hormona tireoidne žlezde. Simptomi ovog stanja uključuju umor, dobijanje težine, suvu kožu, oseljivost na promene temperature (osećaj hladnoće). Kod odojčadi i dece hipotireoidizam može dovesti do zastoja u fizičkom i mentalnom razvoju.

Klasični znak nedostatka joda je uvećana tireoidna žlezda. Neka stanja hipotireoidizma se karakterišu jako uvećanom štitnom žlezdom, poznatijom kao gušavost. Da bi se sprečio nedostatak joda u ishrani stanovništva uvedeno je obavezno jodiranje kuhinjske soli i od tada je ovaj problem regulisan u razvijenim zemljama.

Jod se koristi prvenstveno u prevenciji hipotireoidizma, ali se nekad primenjuje i za:

• Iskašljavanje- jod pomaže oslobađanje od sekreta iz grla i disajnih puteva. Primenjuje se u vidu sirupa za kašalj.
• Fibrocistične promene u dojkama- prema nekim istraživanjima kod nedostatka joda može doći do razvoja fibrocističnih promena u dojkama.
• Tumor dojki- ishrana bogata jodom je povezana sa smanjenom incidencom pojave tumora dojki. Ipak, neophodna su dodatna istraživanja da bi se povećan unos joda mogao povezati sa smanjenjem rizika za tumor dojke.
• Vaginitis- povidon- jod vaginalete se koriste za regulaciju upalnih procesa, kao i kod svraba i sekreta.
• Rane- jod se često koristi za dezinfekciju rana, a primenjuje se kao rastvor. Masti povidon joda se koriste kod opekotina za smanjenje razvoja infekcija.
• Radioaktivni jod- se koristi kod pojačane aktivnosti štitne žlezde, koja se naziva tireoidizam.

U kojim namirnicama se nalazi jod?

Najznačajniji izvor joda je jodirana kuhinjska so. Školjke, morska alga kelp i dr. morski organizmi apsorbuju velike količine joda u morima. Beli luk, susam, soja, spanać... su dobri izvori joda.

Koje su preporučene dnevne doze?

Smatra se da su dnevne potrebe za jodom 120-150 mcg za odrasle, u trudnoći i laktaciji dnevne potrebe se povećavaju do 200mcg.

Kome trebaju povećane količine joda?

Smatra se da vegetarijanci i osobe iz čije je ishrane izbačena jodirana so, riba i morski plodovi ne unose dovoljno joda ishranom. Kod hipotireoidizma i gušavosti koji su uslovljeni nedostatkom joda u organizmu, lekar može preporučiti dodatni unos joda. Fibrocistične promene u dojkama- prema nekim istraživanjima kod nedostatka joda može doći do razvoja fibrocističnih promena u dojkama. Neke namirnice bogate kofeinom i mastima mogu pogoršati stanje napetosti u dojkama pre menstruacije.

Tumor dojki- ishrana bogata jodom je povezana sa smanjenom incidencom pojave tumora dojki. Ipak, neophodna su dodatna istraživanja da bi se povećan unos joda mogao povezati sa smanjenjem rizika za tumor dojke.

U multimineralnim-multivitaminskim preparatima jod je obično u vidu natrijum- jodida ili se primenjuju suplementi na bazi algi bogatih jodom (kelp).

Da li se može uneti previše joda?

Naglo uzimanje velikih količina joda može dovesti do poremećaja u proizvodnji hormona štitne žlezde i hipotireoidizma kod ljudi koji inače imaju normalnu funkciju štitne žlezde. Povećan unos joda takođe povećava rizik za razvoj Hašimotovog sindroma, nekih tumora štitne žlezde i tireotoksikoze. Dodatni unos joda u vidu suplemenata ne preporučuje se u oblastima u kojima zemljište i hrana sadrže dovoljne količine joda.

Sa kojim lekovima ne treba upotebljavati jod?

Kod upotrebe antitireoidnih lekova (Propiltiouracil, Tiastat), litijuma i varfarina ne treba istovremeno koristiti preparate na bazi joda. Pošto se jod uglavnom primenjuje u vidu kalijum jodida, može potencijalno dovesti i do hiperkalemije, pa se ne preporučuje duža upotreba ni kod istovremene upotrebe sa nekim diureticima i lekovima za pritisak.