Kako odabrati kvalitetan biljni preparat?

Ako se odlučite za upotrebu nekog prirodnog preparata, sledeće pitanje koje se nameće je, a od kog proizvodjača, koji je najbolji? Čuli ste ili pročitali o lekovitom dejstvu neke biljke ili dodatka ishrani, želite da isprobate, ali šta je to što razlikuje proizvođače i njihove proizvode? Često se u nedostatku drugih kriterijuma za rasuđivenja o kvalitetu proizvoda pribegava zaključivanju o kvalitetu na osnovu porekla. Pa se pretpostavlja da sve što je nemačko je dobro, za američke proizvode su podeljena mišljenja neki im veruju, a neki misle da nas truju... Po nekima najbolje je ono što je najskuplje, a drugi misle da je najbolje ono što se ne reklamira, jer samo ono što nevalja i ne može da se proda drugačije prodaje se reklamom.

Kvalitetne sirovine

Da bi se sudilo o kvalitetu različitih proizvoda potrebno je znati: od kakvih sirovina su proizvodi izrađeni, kojim tehnološkim procesom, u kom obliku se nalazi lekovita materija i da li je organizam može usvojiti i iskoristiti, u kojim dozama treba da se primenjuje, koliko dugo treba koristiti, kako se pravilno koristi...

Na kvalitet biljnih preparata utiče najviše kvalitet polazne sirovine, proces izrade preparata i standardizacija (određivanje koncentracije lekovitih supstanci). Kantarion koji raste u Vojvodini i na moru nije isti, onaj sa mora će imati više etarskog ulja, jer će biti izložen većem sunčevom zračenju. Etarsko ulje biljke stvaraju da ih rashladi, kao neku vrstu termoregulatora, pa što je više sunca to više proizvode svoj termoregulator. Vreme branja neke biljke je verovatno od presudne važnosti za kvalitet sirovine, jer u različitim stadijumima vegetacije (listanje, cvetanje...) sadržaj lekovitih supstanci se menja. Za svaku biljku postoji period kada sadrži najviše lekovitih materija, koje čovek koristi za lečenje. Sušenje ubranog bilja omogućava neku vrstu konzervisanja lekovitih materija. Biljka se suši tako što isparava voda, a voda je neophodan medijum u kome se odvijaju hemijske reakcije, kad nema vode prestaju i promene molekula, prestaju reakcije i na taj način mogu da se sačuvaju u visokoj koncentraciji upravo one materije, koje su u periodu branja bile prisutne. U davna vremena ljudi su na osnovu iskustva određivali kada je najbolje brati neku biljku, tj. kada ima najviše lekovitih materija.

Standardizacija je proces u kome se ujednačava sadržaj leovitih materija u jedinici mere lekovitog preparata. Standardizovan ekstrakt podrazumeva da proizvođač garantuje da u 1g ili ml preparata ima određen broj mg lekovitih supstanci. Kod biljaka se često ne može odrediti samo jedna supstanca kao odgovorna za lekovito dejstvo, već je to često skup više komponenti koje zajednički doprinose lekovitom dejstvu. Ipak, preparati se obično standardizuju na sadržaj jedne ili više supstanci.

Koji su najvažniji kriterijumi u prosuđivanju o kvalitetu proizvoda?

Pre svega treba proveriti da li postoje naučni dokazi o lekovitom dejstvu nekog proizvoda. Proverite istraživanja koja su vršena o upotrebi neke lekovite biljke, vitamina ili dodatka ishrani. Postoje brojni naučni časopisi koji objavljuju naučna istraživanja iz različitih oblasti, i koji su najrelevantniji izvor informacija.

Zatim, neki proizvođači sprovode kontrolu kvaliteta i proveravaju čistoću sirovina od kojih se prave dodaci ishrani, određuju koncentracije biljnih ekstrakata i vrše standardizaciju, i precizno određuju dozu i kvalitet lekovite supstance u svakoj tableti ili kapsuli. Neki proizvođači ne sprovode ove postupke provere kvaliteta, pa ni potrošači ne mogu biti sigurni šta uzimaju. Često se koriste sirovine koje nisu prečišćene i standardizovane (precizno određen sadržaj aktivnih komponenti).

Dodaci ishrani ili dijetetski suplementi ne podležu kontroli kvaliteta kakvoj podležu lekovi, tj. ispituju se na mikrobiološku (da nisu kontaminirani mikroorganizmima) i toksikološku (da ne sadrže toksične supstance) ispravnost.

Tržište je regulisano na taj način da npr. ekstrakt ginka koji je prečišćen i za koji je podneta dokumentacija o sprovedenim kliničkim istraživanjima, se registruje i prodaje kao lek, dok ekstrakt ginka nekih drugih proizvođača, koji ne obezbeđuju odgovarajuću kontrolu kvaliteta ili ne sprovedu skupa klinička istraživanja se registruje kao dodatak ishrani i ne mora da ispunjava stroge kriterijume koji važe za lek.

Neki proizvođači iako ne registruju svoje preparate kao lek imaju visok stepen kvaliteta. Na razvijenim tržištima suplemenata (Amerika, Nemačka...) postoji velika konkurencija među proizvođačima, pa su oni samim tim primorani da stalno unapređuju kvalitet proizvoda ne bi li se izdvojili od konkurencije.

Da li su prirodni proizvodi bezbedni za svakog?

Za neke biljne preparate postoje informacije o kontraindikacijama, tj. o slučajevima u kojima ih ne teba koristiti. Za mnoge dodatke ishrani su primećene i određene interakcije sa lekovima ili drugim dodacima ishrani. Pošto je upotreba suplemanata (vitamina, biljnih lekova, dodataka ishrani) relativno nova, i pošto sve veći broj ljudi koristi dodatke ishrani, potencijalno stalno nastaju situacije u kojima lekovi prepisani u terapiji pacijentima mogu uticati na dodatke ishrani, i obrnuto. Kao što je poznato hrana može uticati na smanjenje ili povećanje apsorpcije nekih lekova. Lekovi i suplementi utiču na apsorpciju, koncentraciju u krvi, metabolisanje i izlučivanje jedni drugih, određena stanja (oštećenja jetre, bubrega..) mogu uticati na promenu izlučivanja i koncentracije lekova u organizmu. Ovih podataka još uvek nema dovoljno, ali zbog sve masovnije upotrebe stalno se dobijaju nove informacije o interakcijama. Često na etiketama dodataka ishrani proizvođači napišu da kontraindikacije, interakcije i neželjena dejstva “nisu poznati”, čime žele da kažu da za sada nema zabeleženih slučajeva, ali to ne znači da u budućnosti neće doći do zapažanja određenih kontraindikacija, interakcija ili neželjenih dejstava. Generalno, u trudnoći i dojenju treba izbegavati sve supstance čija bezbednost primene u ovim stanjima nije potvrđena.

Poboljšanje kvaliteta suplemenata

Proizvođači koji primenjuju farmaceutsku GMP – dobru proizvođačku praksu u procesu proizvodnje, obezbeđuju visok standard proizvodnih procesa. Prema važećim propisima kontrola sadržaja aktivnih supstanci u dodacima ishrani nije obavezna. A da bi se obezbedio visok standard kvaliteta u proizvodnji suplemenata neophodno je postojanje nezavisnih kontrolnih laboratorija. Na ovaj način proizvođači bi bili stalno pod prismotrom i više bi vodili računa o kvalitetu svojih proizvoda.

Izjave na dodacima ishrani

Na etiketama dodataka ishrani proizvođačima nije dozvoljeno davanje izjava da proizvod služi dijagnozi, lečenju i prevenciji oboljenja, dok se u uputstvima lekova takve izjave mogu pisati. Na etiketama dodataka ishrani mogu stojati: zdravstvene izjave, nutritivne izjave o sastavu ili o svrsi upotrebe. Zdravstvene izjave predstavljaju vezu između nutritivnog sastava dodatka ishrani, i smanjenja rizika za razvoj određene bolesti. Sastav hranljivih materija opisuje relativni sadržaj hranljivih materija u proizvodu i često procenat dnevnih potreba za određenu hranljivu materiju, koji je unosom ovog suplementa zadovoljen. Izjave o svrsi upotrebe opisuju kako proizvod može da deluje na organe i sisteme organa u organizmu, ali ne smeju da preciziraju nijednu određenu bolest.