Kako se zaštititi na suncu?

Preplanuli ten je moda i želja poslednjih godina, ali kako dobiti taman ten, a pri tom sprečiti razvoj neželjenih oštećenja kože i prevremeno starenje koji nastaju pod dejstvom UV zraka. Intenzitet boje se može ojačati, a koža ishraniti i stimulisati njena regeneracija uzimanjem beta karotena i drugih antioksidanasa, nekoliko nedelja pre intenzivnog izlaganja suncu.UV zraci deluju na pigment kože i omogućuju njeno tamnjenje, ali u koži izazivaju i stvaranje slobodnih radikala, odnosno visokoreaktivnih molekula koji oštećuju ćelije kože, te dovode do prevremenog starenja i malignih oboljenja kože.

Sprečite pojavu alergije na sunce i moguća oštećenja svoje kože

Ako ste alergični na sunce ili imate izuzetno svetlu put, potrebno je da izbegavate izlaganje suncu. Naročito se preporučuje neizlaganje suncu od 11-16 sati, kad je najveći intenzitet zračenja i kada i osobe koje inače nisu alergične na sunce mogu da odreaguju crvenilom i iritacijama. Preporučuje se nošenje šešira, bele odeće dugih rukava i boravak u senci.

Koji zaštitni faktor treba da koristim?

Potrebno je da izaberete preparat sa odgovarajućim zaštitnim faktorom, u odnosu na svoj fototip kože i da ga redovno primenjujete. Pošto se preparat gubi sa kože prilikom kupanja u vodi, igranja u pesku, brisanja peškirom... neophodno ga je nanositi vrlo često, a tokom prvih dana izlaganja suncu čak i svakih 1-1,5 sat. Kasnije kada koža stvori prirodni melanin kao odbranu od UV zračenja, moguće je prorediti nanošenje preparata sa zaštitnim faktorom ili korisiti niži zaštitni faktor.Za vreme boravka u vodi koža je takođe izložena dejstvu UV zraka i može da se iziritira i pocrveni, pa se ne preporučuje duže zadržavanje u vodi ili bar izađite da se namažete pa nastavite kupanje.

Tamnjenje kože - stvaranje pigmenta

Tamnjenje kože nastaje kao posledica stimulacije melanocita. Melanociti su ćelije u koži koje pod uticajem UV zraka stvaraju melanin, pigmentnu belančevinu koja uzrokuje tamnjenje kože, ali je i štiti od štetnog uticaja sunčevih UV zraka. Važno je znati da se tokom života broj melanocita (prirodne zaštite), smanjuje svakih 10 godina za 10%. Broj i aktivnost melanocita individualno varira, a postoje i regionalne razlike.

Nastanak bora i starenje kože

UVA zraci prodiru kroz površinski sloj kože i direktno oštećuju sloj kolagena u dermisu, čime dovode do nastanka trajnih oštećenja kože u vidu bora, neravnina, nepravilnosti, smežuravanja...SPF- zaštitni faktor od sunca- omogućava odbijanje ili upija UV zrake, čime sprečava oštećenja kože.

Neke činjenice o UV zračenju . . .

• čak 90% UV zračenja može proći kroz oblake, u zavisnosti od njihove gustine
• sneg odbija do 80% UV zračenja
• 60% UV zračenja se primi između 10 i 14 sati
• UV zračenje se povećava za 4% na svakih 300m nadmorske visine
• radnici u zatvorenom prostoru dobijaju 10-20% ozračenja od onog koje dobijaju radnici napolju
• deca do 18 g. dobiju 60-80% UV zračenja u životu
• u senci UV zračenje može biti smanjeno 50% i više
• beli pesak odbija do 15%
• UV zračenjaUV zračenje prolazi kroz vodu i na 0,5 m dubine ima i dalje 40% intenziteta zračenja na površinil

Supstance koje obezbeđuju SPF mogu biti:

• hemijske- koje sadrži većina preparata, mogu dovesti do preosetljivosti i alergije
• mikropigmenti ZnO i TiO, koji se ne upijaju već deluju na površini kože odbijajući UV zrake (kod netolerantne i alergijama sklone kože, dečje kože...)

Preparati sa dodatkom beta karotena, šargarepe i oraha omogućavaju brže dobijanje boje.

Fototip kože

Individualno reagovanje na sunce određeno je fototipom kože, koji je genetski predodređen. U zavisnosti od prethodne pripreme (količine melanina u koži) i indexa UV zračenja zavisi koliko dugo je osoba u stanju da bude na suncu bez zaštitnih sredstava (bez pojave crvenila, iritacija i opekotina)

Nastavak

Prijavite se za "Novosti o zdravlju žene"