Pojačana kiselost želudačnog sadržaja se često javlja kao posledica konzumiranja kisele hrane, kafe, alkohola, pržene hrane, ali može biti i posledica prevelikog stvaranja kiseline u želucu. Ispoljava se kao neprijatno peckanje u želucu.
Lečenje
Sigurno najstariji i najpoznatiji lek za kiselinu je soda bikarbona. Za oblaganje iritirane želudačne sluznice koriste se: beli i crni slez, slatki koren, a za umirenje želuca i angelika, kamilica, nana. Kao prirodni antacidi (smanjuju kiselost želudačnog sadržaja) primenjuju se: aloja, lešnik, badem, pržene pšenične klice, šargarepa, banane. Grickanje badema između obroka ili grickanje jedne šargarepe ili banane brzo će smanjiti neprijatan osećaj kiseline.
Čaj protiv povećanog lučenja želudačne kiseline dovodi do regulisanja količine izlučene želudačne kiseline i smanjuje štetne posledice prevelike kiselosti želudačnog sadržaja. U želucu se luči želudačna kiselina koja omogućava varenje različitih sastojaka hrane, međutim ako se stvara prevelika količina kiseline može doći do oštećenja zaštitnog sloja sluzi -mukusa i do oštećenja želudačne sluznice. Ako se sluznica ne oporavi dolazi do razvoja upale želudačne sluznice - gastritisa ili čak čira na želucu (ako se ošteti i mišićni sloj).
Biljne komponente ove čajne mešavine:
- neutrališu negativne efekte povećane kiselosti želudačnog sadržaja,
- smanjuju lučenje želudačne kiseline,
- oblažu i umiruju želudačnu sluznicu.
Priprema: Jednu supenu kašiku čaja preliti sa 200 mL ključale vode i ostaviti poklopljeno pola sata. Piti po 200 mL čaja tri puta dnevno pre jela.
Antacidni lekovi se primenjuju kod povećane kiselosti želuca (Rupurut, Gelusil lac). Koriste se i H2 blokatori (Ranisan, Ranitidin, Famotidin, Quamatel) i inhibitori protonske pumpe (Controloc, Nexium, Lasoprazol, Lanzul).
Prevencija
Pre svega treba uvesti promene u ishranu, i to: u vrsti hrane koja se konzumira, količini hrane i terminima obroka. Treba izbegavati kisele namirnice: paradajz, citrusno voće, čokolada, kafa, pečena i pržena hrana. Kao začine u ishrani možete koristiti đumbir, komorač, ali ne i suviše ljute, jake, slane začine (ljute papričice, biber) koji mogu dovesti do iritacija. Savetuje se uzimanje manjih obroka više puta u toku dana, jer što je više hrane to je veća proizvodnja kiseline. Trebalo bi svakim obrokom uneti hranu bogatu složenim ugljenim hidratima, kao što je pirinač, hleb i testo, jer oni mogu da vežu suvišnu želudačnu kiselinu. Treba izbegavati obroke bogate mastima, jer se masti sporo vare i potrebno je više kiseline izlučiti da bi se svarile. Namirnice koje dovode do nadimanja i stvaranja gasova (kupus, karfiol, pasulj), takođe nisu preporučljive. Hranu je najbolje jesti kuvanu ili barenu i konzumirati ni vruću, ni ledenu, već na nekim umerenim temperaturama. Izbegavati jako ljuto, gorko, kiselo, papreno, slatko. Ne treba se prejedati, kad se previše jede stomak izluči više kiseline, pa se povećava i kiselost želudačnog sadržaja. Imajte na umu da i alkoholna pića, gazirana pića, vino stimulišu lučenje kiseline, a najviše pivo.
Čaj za želudac se koristi za umirenje nervoznog želuca, za smanjenje bola i grčeva u želucu, za regulaciju poremećaja varenja. Često dolazi do problema sa varenjem izazvanih zastojem u varenju i nedostatkom želudačnih enzima. Ovi simptomi su obično praćeni pojavom bola u stomaku, a nekad i grčevima i nadutošću želuca.
Čaj za želudac stimuliše varenje, umiruje želudac, smanjuje bol i nadutost želuca, reguliše grčeve i napetost u stomaku. Bol u želucu se često javlja posle jela, ali nekada može biti i nevezano za jelo, posle izlaganja stresnim situacijama ili usled drugih poremećaja.
Priprema: Supenu kašiku čaja preliti sa 200 mL ključale vode i ostaviti poklopljeno sat vremena. Piti nezaslađen čaj na prazan želudac 3 puta dnenvo ili po potrebi.
Korisno je voditi dnevnik ishrane tokom dve nedelje. Zapišite sve što pojedete, kada pojedete i koji simptomi se javljaju, tako ćete najlakše ustanoviti koja hrana Vam prija, a koja ne.
Hrana koja ne utiče na povećanje kiselosti: jabuke, sok od jabuka, banane, krompir, šargarepa, riba, sirevi, kremovi, hleb (beli, integralni), pahuljice od žitarica, pirinač, mineralna negazirana voda.
Hrana koju treba uzimati oprezno: jabukovo sirće, breskve, borovnice, maline, jagode, grožđe, brusnice, beli luk, crni luk (kuvan), pržena jaja, pržena riba, šunka, meso sa skrivenim masnoćama (mleveno meso), jogurt, punomasno mleko, sirevi sa smanjenim sadržajem masti, kečap, slatkiši. Hrana koju treba izbegavati: sok od narandže, limuna, grejpfruta, brusnice, paradajza, prženi krompir, svež luk, masno, začinjeno meso, punomasni sirevi, sladoled, špageti, vino, kafa, alkoholna pića, sirće, čokolada, čips, kolači.
( 158 Glasovi )
Ne moraš biti član facebook-a, da bi mogla/mogao napisati svoje mišljenje. Možeš postovati i anonimno, samo u polja ispod komentara unesi svoje ime ili neko ime (name) i e-mail adresu.