Za šta se upotrebljavaju probiotici?
Probiotici su “dobre bakterije” koje služe za regulaciju crevne flore kod proliva, za jačanje odbrambenih sposobnosti organizma, pri upotrebi antibiotika (za sprečavanje narušavanja normalne crevne flore), kod kandidijaze creva. Koriste se za smanjenje pojave atopijskog ekcema kod dece, kod putničke dijareje, sindroma iritabilnih creva (stomačni bol, nadutost, zastoj u varenju), infektivnih oboljenja creva, ulcerativnog kolitisa. Novija istraživanja sugerišu da probiotici jačaju i odbrambene sposobnosti organizma, mada sam mehanizam ovog delovanja još nije potpuno razjašnjen.
Kako deluju probiotici?
Kao što su šume obrasle travom, koja je normalna flora u šumi, tako su creva naseljena “dobrim bakterijama”, koje predstavljaju normalnu crevnu floru. One žive udružene sa čovekom i omogućavaju varenje nekih teško svarljivih namirnica i proizvodnju nekih vitamina. Kao što korov može dospeti u šumu i potisnuti travu, tako u creva mogu da dospeju neke “loše bakterije” i nasele se, pri čemu one potiskuju “dobre bakterije” na svom staništu. Upotrebom antibiotika takođe se uništavaju i “dobre bakterije”, pri čemu “loše bakterije” koje su otporne na dejstvo antibiotika dobijaju svoju priliku da zaposednu creva. Kada se ove “loše bakterije” prenamnože dolazi do pojave proliva, bolova, super infekcija. Tada, dodatnim unosom “dobrih bakterija” može da se ponovo uspostavi normalna crevna flora.
Kako se uzimaju probiotici?
Probiotske bakterije se nalaze u jogurtu, pa ih mnogi svakodnevno koriste, a da toga nisu ni svesni. Dakle, ako uzimate samo jednu porciju fermentisanih mlečnih proizvoda na dan poboljšaćete stanje digestivnog trakta. Najefikasniji sojevi probiotskih bakterija su: Bifidobacteria, Lactobacilus, Saccharomices boulardi. LGG (Lactobacillus rhamnosus GG) se pokazao najefikasniji kod putničke dijareje i kod proliva uzrokovanog uzimanjem antibiotika. Lactobacillus acidophilus je efikasan kod vaginalnih gljivičnih infekcija i istovremeno sa uzimanjem antigljivične terapije. Bifidobacterium bifidum (AB kultura) je koristan kod oslabljenog imuniteta.
Za regulaciju vaginalne flore (gljivične infekcije, antibiotska terapija) koristi se Lactobacillus bulgaricus. Probiotici se mogu preventivno uzimati sa antibiotskom terapijom, pri čemu sprečavaju narušavanje normalne crevne flore. Antibiotici kada dospeju u creva resorbuju se i dalje cirkulacijom dospevaju u sve delove tela radi eliminisanja bakterija koje su izazvale neku infekciju. Ipak, oni uništavaju i dobre bakterije u crevima, pri čemu ostaje slobodan prostor koji mogu da nasele „super rezistentne bakterije“ (one koje su otporne na antibiotik i prežive njegovo dejstvo). Ove „super rezistentne bakterije“ su uglavnom patogene i dovode do komplikacija kao što su proliv, teške crevne infekcije. Uništavanjem normalne vaginalne flore ostavlja se prostor za razvoj gljivica, pa se gljivične infekcije javljaju kao posledica upotrebe antibiotika. Radi sprečavanja ovih komplikacija korisno je pri upotrebi antibiotika, 2 SATA POSLE PRIMENE ANTIBIOTSKOG LEKA, uzeti probiotike. Ako bi se antibiotski lek i probiotici uzimali istovremeno, antibiotici bi uništili probiotike (dobre bakterije) i ne bi bilo efekta od njihove upotrebe.
U kojim slučajevima se ne smeju koristiti probiotici?
Probiotici su bezbedni za upotrebu, jer se prirodno nalaze u fermentisanim mlečnim proizvodima.
Koja neželjena dejstva mogu da se jave pri primeni probiotika?
Kod upotrebe nekih sojeva probiotika prijavljeni su retki slučajevi nadutosti, iritacija u crevima.
Sa kojim lekovima istovremeno ne treba primenjivati probiotike?
Probiotike je korisno uzimati 2 sata posle primene antibiotika radi očuvanja normalne crevne flore. Ako bi se uzimali istovremeno sa antibioticima ne bi bilo efekta, jer bi ih antibiotici uništili.
