Pravilnom ishranom i zdravijim načinom života može se uticati na regulaciju povećanog krvnog pritiska. Promene u režimu ishrane, prestanak pušenja i smanjenje stresa predstavljaju osnovu za dugoročnu regulaciju pritiska, a lekovi treba da se primenjuju tek ako ove mere ne budu dovoljne za regulaciju pritiska.
Banane- su dobar izvor kalijuma, koji zajedno sa natrijumom uitče na količinu vode koja se zadržava u organizmu. Prema nekim istraživanjima 5 banana dnevno smanjuje krvni pritisak i potrebu za lekovima. Naravno, u slučaju banana treba voditi računa i o njihovoj kalorijskoj vrednosti u ukupnim dnevnim kalorijama (prosečno oko 2000kcal dnevno), pa se obično ne savetuje više od 2 banane u toku dana.
Riba- unos masne morske ribe obezbeđuje dovoljnu količinu omega 3 masnih kiselina u organizmu, koje regulišu nivo „dobrog“ i „lošeg“ holesterola. Eskimi su narod u čijoj je ishrani ova vrsta ribe najviše zastupljena, a oni imaju i najmanje oboljenja srca i krvnih sudova. Slično važi i za mediteransku ishranu, koja je bazirana na ribi, povrću, voću, testenini, maslinovom ulju i vinu. Ustanovljeno je da ovaj vid ishrane sprečava oštećenja krvnih sudova i razvoj ateroskleroze. Savetuje se bar 2-3 obroka na bazi ribe nedeljno. Ipak, treba imati na umu da su mora u velikoj meri kontaminirana živom i drugim teškim metalima, pa treba voditi računa o poreklu i kvalitetu ribe i o upotrebljenim količinama.
Celer- ovo je verovatno najsnažniji prirodni regulator krvnog pritiska. Etarsko ulje celera sadrži materije koje utiču na širenje arterija i na smanjenje količine hormona stresa, koji utiču na skupljanje krvnih sudova. Celer utiče i na smanjenje koncentracije „lošeg“ holesterola u krvi. Sem toga celer je i dobar diuretik, tj. stimuliše izlučivanje tečnosti iz organizma.
Beli luk- Beli luk opušta mišiće krvnih sudova, što smanjuje promer krvnih sudova i omogućava smanjenje krvnog pritiska. Svež beli luk ispoljava najsnažnije dejstvo na krvne sudova. Beli luk istovremeno sprečava i nastanak tromba i utiče na smanjenje holesterola. Da biste imali koristi od belog luka dovoljno je da jedete 3-4 čena blog luka dnevno, ukoliko jak miris predstavlja otežavajuću okolnost možete probati sa ekstraktima (kapi, kapsule...), ali imajte na umu da je svež beli luk najpotentniji.
Voće i povrće- istraživanjima je utvrđeno da prelazak na vegetarijanski način ishrane utiče na smanjenje krvnog pritiska. Voće je bogato kalijumom, vitaminom C i rastvorljivim vlaknima, koji svi doprinose smanjenju krvnog pritiska. Osim toga voće ima nizak nivo natrijuma, koji zadržava vodu u organizmu i na taj način utiče na povećanje krvnog pritiska.
Kalijum – studije pokazuju da ishrana bogata kalijumom i siromašna natrijumom snižava krvni pritisak. Da bi se unelo dovoljno kalijuma neophodno je uzimati banane, lubenice, krompir, paradajz, narandže, spanać, zrna soje, bademe...
Kalcijum- neki stručnjaci smatraju da nedostatak kalcijuma u velikoj meri može biti odgovoran za visok krvni pritisak. Zato se preporučuje adekvatan unos mleka, zelenog lisnatog povrća, (brokoli, kelj, karfiol), soja, kikiriki, seme suncokreta, orah...
Smanjen unos soli i alkohola,- smanjivanje unosa soli i postepeno izbacivanje soli iz upotrebe dovodi do zadržavanja manje količine tečnosti u organizmu. Unošenje malih količina alkohola prema nekim istraživanjima ima pozitivne efekte na zdravlje srca i krvnih sudova, dok povećan unos alkohola dovodi do oštećenja jetre, povećanja krvnog pritiska... Vino se smatra najkorisnijim pićem, i to posebno crveno vino zbog visokog sadržaja antioksidanasa. Vino se pripisuje čuveni francuski paradoks, naime Francuzi imaju manju stopu oboljenja srca i krvnih sudova od Nemaca, mada se slično hrane. Smatra se da je vino ta presudna razlika koja čuva srca Francuza.
Smanjenje telesne težine- i u maloj meri može imati značajan uticaj na regulaciju krvnog pritiska. Namirnice u ishrani kao što je beli luk, riba, celer, paradajz... mogu imati značajnu ulogu na krvni pritisak.
Unošenje promena u načinu ishrane uz regulaciju telesne težine i prestanak pušenja omogućava smanjenje krvnog pritiska. Povećan krvni pritisak predstavlja opterećenje ne samo za krvne sudove i srce, već je i faktor rizika za razvoj drugih oboljenja i komplikacija u kardiovaskularnom sistemu (npr. infarkt miokarda, moždani udar...). Ipak, promene u načinu ishrane i životnim navikama ne mogu se uvesti preko noći, već treba postepeno raditi na njihovom usvajanju.
( 34 Glasovi )
Ne moraš biti član facebook-a, da bi mogla/mogao napisati svoje mišljenje. Možeš postovati i anonimno, samo u polja ispod komentara unesi svoje ime ili neko ime (name) i e-mail adresu.