| Šta ima u grupama? |
|---|
| Grupe povezane sa ovom temom: |
|---|
3. Jedite hranu koja je zdrava za srce
Ako jedete hranu koja doprinosi regulaciji krvnog pritiska istovremeno olakšavate posao srcu. Ishrana koja doprinosi regulaciji krvnog pritiska podrazumeva hranu koja ima nizak sadržaj soli, masti i holesterola. Ishrana treba da bude bogata voćem, povrćam, proizvodima od celog zrna (integralnim proizvodima) koji štite srce. Mahunarke (grašak, pasulj, soja,sočivo, kikiriki) imaju nizak sadržaj masti, a masne, morske ribe (sardinja, tuna, losos) smanjuju rizik za nastanak srčanih oboljenja.
Potrebno je ograničiti unos pojedinih masti. Zasićene masti (masti životinjskog porekla) povećavaju nivo holesterola u krvi, a tako doprinose i razvoju srčanih oboljenja.Svinjetina, govedina, sirevi, mleko, puter su bogati zasićenim mastima, pa njihovu upotrebu treba smanjiti. Ispitivanja su pokazala da su trans masti još štetnije od zasićenih masti, jer utiču na povećanje LDL holesterola (lošeg holesterola) i na smanjenje HDL holesterola (dobrog holesterola). Trans masti se nalaze u hrani prženoj na dubokom ulju, pekarskim proizvodima, brzoj hrani, margarinima, krekerima... Na etiketama potražite naziv „delimično hidrogenizovano“ da biste izbegli trans masti.
Ishrana zdrava za srce podrazumeva povećati količine voća i povrća, sa ciljem da se ima 5 do 10 porcija dnevno. Ako jedete dovoljno voća i povrća, ne samo da se sprečava nastanak srčanih oboljenja nego i se sprečava i kancer.
Omega 3 masne kiseline mogu smanjiti rizik od srčanog udara, zaštititi od nepravilnog srčanog rada i sniziti krvni pritisak. Mane morske ribe su dobar izvor omega 3 masnih kiselina. Ipak, trudnice i dojilje treba da izbegavaju morsku ribu jer sadrži živu, koja može biti štetna za fetus. Omega 3 masne kiseline su prisutne u malim količinama u ulju semena lana, orahovom ulju, sojinom ulju.
Preporučuje se umerena upotreba alkohola- ne više od dva pića dnevno za muškarce i jedno za žene. Smatra se da alkohol u umerenim količinama ima protektivno dejstvo na srce, a prekomerno predstavlja pretnju za zdravlje.
4. Održavajte zdravu težinu
Kada vam se vremenom povećava telesna težina, to je uglavnom na račun masti a ne mišića. Kod gojaznosti istovremeno se javljaju i: povećan krvni pritisak, povećan holesterol i šećerna bolest.
Najbolji način da proverite uhranjenost je računanjem BMI (body mass index- index telesne težine). BMI uzima u obzir odnos visine i težine, da bi se ustanovilo da li je taj odnos proporcionalan (BMI=18-25), preteran (BMI > 25) ili smanjen (BMI < 18). BMI je dobar pokazatelj, ali nije savršen. Mišići su teži od masti, a žene i muškarci sportisti ili veoma fizički aktivni , mogu imati visok BMI, ali koji nije dodatni rizik za zdravlje. Zato treba uzeti u obzir i obim struka, da bi se izračunalo koliko ima stomačne (abdominalne) masti. Generalno, muškarci se smatraju gojaznim ako imaju 102cm u obimu struka, a žene preko 89 cm.
Čak i malo smanjenje telesne težine može biti korisno za zdravlje. Smanjenjem težine za samo 10% možete smanjiti krvni pritisak, holesterol u krvi i smanjiti rizik od dijabetesa.
5. Idite redovno na preglede
Visok krvni pritisak i holesterol mogu oštetiti krvne sudove. Ali ako se ne kontrolišete verovatno nećete ni znati da imate povećan pritisak ili holesterol.
- Krvni pritisak- treba da bude 120-80 mmHg, ali se starenjem vrednosti krvnog pritiska povećavaju.
- Holesterol - Odrasli treba da proveravaju holesterol bar jednom u pet godina, a ako postoje i drugi faktori rizika i češće.
Prevencija se isplati
Srčana oboljenja često mogu da se izbegnu. Uvođenje zdravih životnih navika nije tako komplikovano kao što se čini.
( 5 Glasovi )
Ne moraš biti član facebook-a, da bi mogla/mogao napisati svoje mišljenje. Možeš postovati i anonimno, samo u polja ispod komentara unesi svoje ime ili neko ime (name) i e-mail adresu.