3. Rak prostate - najčešći rak kod muškaraca
Prostata je žlezda veličine kestena (kestenjača), smeštena ispod mokraćne bešike, koja sekretuje supstance koje ulaze u sastav ejakulata (sperme). Sve više muškaraca oboljeva od raka prostate, ali on može da se izleči ili bar zaustavi u velikom broju slučajeva. Jedan od šest muškaraca će dobiti rak prostate, a jedan od 35 dijagnostikovanih će umreti od ove bolesti.
Skriningom se mogu otkriti brojni oblici raka koji nisu opasni, čak i da se nikad ne otkriju. Da li treba da proveravate svoju prostatu? Neki stručnjaci kažu da treba, a važno je da redovno idete na preglede da bi Vaš lekar sagledao rizik koji postoji za nastanak ovog oboljenja.
4. Depresija i samoubistvo: i muškarci imaju rizik
Depresija nije samo loše raspoloženje, to je emocionalno stanje koje utiče na ceo organizam i celokupno stanje zdravlja i bolesti. Kada su moždani provodnici (neurotransmiteri) i hormoni u neravnoteži dolazi do razvoja depresije. Dolazi do promena u snu, apetitu i energiji.
Ranije se mislilo da žene više oboljevaju od muškaraca, ali se danas prihvata i stanovište da muškarci nisu naučeni (nije društveno prihvatljivo) da ispoljavaju svoja osećanja kao žene. Osećaj besa i agresivnost su stereotip muškog ponašanja, dok su osećanje tuge ili plakanje stereotip ženskog ponašanja. Nije muški reći da ste depresivni, pa se stoga muškarci češće okreću alkoholu, drogi i drugim porocima.
5. Dijabetes - tihi ubica
Dijabetes počinje polako, razvija se godinama, a oštećuje ceo organizam, kao malo koja bolest. Nije ni čudo, kada se poveća šećer u krvi, to se oseti svuda u telu, jer je krv svuda, a kad je nivo šećera u krvi povećan godinama, to ostavlja trajne posledice. Najgore je što u početku nema simptoma, nekad ljudi mogu provesti godine u tzv. preddijabetesnom stanju, a da uopšte nisu svesni šta ih čeka. Ukoliko ste gojazni, imate povećan LDL holesterol. Povećana količina šećera u krvi deluje kao spori otrov na krvne sudove i nerve svuda u organizmu.
Dijabetes (tip 2, stečeni) je bolest modernog doba, koja nastaje kao posledica gojaznosti, dugotrajnog prekomernog unošenja hrane, posebno šećera sa visokim glikemijskim indeksom (hleb i pecivo od belog brašna, šećera, slatkiši). Krajnji ishod neregulisanog dijabetesa je: srčani udar, moždani udar, slepilo, oštećenje bubrega i amputacija noge. Jedan od tri dečaka rođenih 2000. će dobiti dijabetes tokom života.
Sa masovnom upotrebom frižidera i zamrzivača i mogućnosti da se sačuva hrana, razne namirnice su postale mnogo dostupnije nego ranije. U svako doba godine možemo da jedemo hranu koju su naši preci jeli samo u određenoj sezoni, npr. meso se jelo posle klanja, a šunka i slanina su se čuvale za Uskrs. Pre 1830. godine nisu postojali mlinovi i hleb se nije pravio, ljudi su jeli kaše od celog zrna žitarica. Sa dolaskom mlinova počinje prerada žita i proizvodnja belog brašna. Do tada ljudi su koristili celo zrno, koje ima manji glikemijski indeks od belog brašna, pa im je organizam bio manje opterećen lučenjem insulina.
( 7 Glasovi )
Ne moraš biti član facebook-a, da bi mogla/mogao napisati svoje mišljenje. Možeš postovati i anonimno, samo u polja ispod komentara unesi svoje ime ili neko ime (name) i e-mail adresu.