Top 5 pretnji muškom zdravlju - 2.deo

Prethodno

3. Rak prostate- najčešći rak kod muškaraca

Prostata je žlezda veličine kestena (kestenjača), smeštena ispod mokraćne bešike, koja sekretuje supstance koje ulaze u sastav ejakulata (sperme). Sve više muškaraca oboljeva od raka prostate, ali on može da se izleči ili bar zaustavi u velikom broju slučajeva. Jedan od šest muškaraca će dobiti rak prostate, a jedan od 35 dijagnostikovanih će umreti od ove bolesti.

Skriningom se mogu otkriti brojni oblici raka koji nisu opasni, čak i da se nikad ne otkriju. Da li treba da proveravate svoju prostatu? Neki stručnjaci kažu da treba, a važno je da redovno idete na preglede da bi vaš lekar sagledao rizik koji postoji za nastanak ovog oboljenja.

4. Depresija i samoubistvo: i muškarci imaju rizik

Depresija nije samo loše raspoloženje, to je emocionalno stanje koje utiče na ceo organizam i celokupno stanje zdravlja i bolesti. Kada su moždani provodnici (neurotransmiteri) i hormoni u neravnoteži dolazi do razvoja depresije. Dolazi do promena u snu, apetitu i energiji.

Ranije se mislilo da žene više oboljevaju od muškaraca, ali se danas prihvata i stanovište da muškarci nisu naučeni (nije društveno prihvatljivo) da ispoljavaju svoja osećanja kao žene. Osećaj besa i agresivnost su stereotip muškog ponašanja, dok su osećanje tuge ili plakanje stereotip ženskog ponašanja. Nije muški reći da ste depresivni, pa se stoga muškarci češće okreću alkoholu, drogi i drugim porocima.

5. Dijabetes- tihi ubica

Dijabetes počinje polako, razvija se godinama, a oštećuje ceo organizam, kao malo koja bolest. Nije ni čudo, kada se poveća šećer u krvi, to se oseti svud au telu, jer je krv svuda u telu, a kad je nivo šećera u krvi povećan godinama, to ostavlja trajne posledice. Najgore je što u početku nema simptoma, nekad ljudi mogu provesti godine u tzv. Preddijabetesnom stanju, a da uopšte nisu svesni šta ih čeka. Ako ste gojazni, imate povećan LDL holesterol. Povećana količina šećera u krvi deluje kao spori otrov na krvne sudove i nerve svud au organizmu.

Dijabetes (tip 2, stečeni) je bolest modernog doba, koja nastaje kao posledica gojaznosti, dugotrajnog prekomernog unošenja hrane, posebno šećera sa visokim glikemijskim indeksom (hleb i pecivo od belog brašna, šećera, slatkiši...). Krajnji ishod neregulisanog dijabetesa je: srčani udar, moždani udar, slepilo, oštećenje bubrega i amputacija noge. Jedan od tri dečaka rodjenih 2000. će dobiti dijabetes tokom života.

Sa masovnom upotrebom frižidera i zamrzivača i mogućnosti da se sačuva hrana, razne namirnice su postale mnogo dostupnije nego ranije. U svako doba godine možemo da jedemo hranu koju su naši preci jeli samo u određenoj sezoni, npr. meso se jelo posle klanja, a šunka se čuvala za Uskrs i slanina. Pre 1830. godine nisu postojali mlinovi i hleb se nije pravio, ljudi su jeli kaše od celog zrna žitarica. Sa dolaskom mlinova počinje prerada žita i proizvodnja belog brašna, do tada ljudi su koristili celo zrno, koje ima manji glikemijski index od belog brašna pa im je organizam bio manje opterećen lučenjem insulina.

Prijavite se za "Novosti o zdravlju muškaraca"