VITAMIN D-za jake kosti

Za šta se upotrebljava vitamin D?

Vitamin D omogućava apsorpciju kalcijuma i fosfora. Kalcijum se usvaja jedino u prisustvu vitamina D, pa je neophodan za izgradnju i zdravlje kostiju. U nedostatku vitamina D dolazi do razvoja rahitisa i osteomalacije, slabih kostiju. Radi sprečavanja pojave rahitisa deci se preventivno daju kapi A i D vitamina ili riblje ulje. Smatra se i da je obogaćivanjem mleka vitaminom D, takođe smanjena pojava rahitisa.

Adekvatan unos vitamina D i kalcijuma tokom detinjstva i adolescencije i umeren nivo fizičke aktivnosti omogućavaju izgradnju jakih kostiju. Izgradnja kostiju se vrši do 27-28 godine života. Kod žena ulaskom u menopauzu proizvodnja estrogena se značajno smanjuje, što dovodi do razgradnje kostiju i povećane sklonosti ka osteoporozi. Kod ljudi koji se dnevno izlažu sunčevoj svetlosti manje od 20 minuta može doći do povećanog rizika za razvoj osteoporoze.

Prema nekim studijama nedostatak vitamina D se vezuje i sa pojavom artritisa. Vitamin D se koristi i kod poremećaja paratireoidne žlezde, sezonskih depresija (koje nastaju kao posledica nedostatka sunčeve svetlosti), kod osteoporoze izazvane dugotrajnom primenom kortikosteroida.

U kojim namirnicama se nalazi vitamin D?

Vitamin D je rastvorljiv u mastima, prisutan je u masnoj ribi (tuna, losos, sardine), jajima, mleku. Vitamin D se formira u koži pod uticajem sunčevog zračenja. Jetra i bubrezi su zaduženi za prevođenje vitamina D iz hrane u aktivan oblik, koji ispoljava dejstvo u organizmu.

Koje su preporučene dnevne doze?

Vitamin D se proizvodi u koži pod uticajem ultravioletnih zraka, ali boja kože i ten određuju u kojoj meri će se stvarati vitamin D. Svetloputim osobama je dovoljno i izlaganje lica i ruku jakoj sunčevoj svetlosti 45 minuta nedeljno da se stvore dovoljne količine vitamina D, dok tamnoputima treba i do 3 sata da se ispolji isti efekat.

Vitamin D (u obliku holekalciferola i ergokalciferola) se upotrebljava u dnevnoj dozi od 50-1000IU u obliku multivitaminskih preparata ili sa kalcijumom (preparati za jačanje kostiju) da obezbedi njegovo usvajanje. Preporučena dnevna doza za zdrave, odrasle osobe je 200- 400IU. U terapiji stanja izazvanih nedostatkom vitamina D koriste se i mnogo veće doze. Kod oštećenja jetre ili bubrega potrebno je uzimati vitamin D u obliku kalcitriola, aktivan oblik vitamina D.

Kada može doći do nedostatka vitamina D?

Nedostatak vitamina D može nastati kao posledica: nedovoljnog unosa vitamina D udruženog sa nedovoljnim izlaganjem sunčevoj svetlosti, kod oštećenja jetre i bubrega (uneti oblici vitamina D ne mogu da se prevedu u biološki aktivni oblik-kalcitriol), kao posledica oboljenja digestivnog trakta, gde je smanjena apsorpcija hranljivih materija, kod alergije na mleko, laktozu i vegetarijanaca.

Kome trebaju povećane količine vitamina D?

Bebama i deci u periodu rasta i razvoja za izgradnju kostiju, osobama preko 50 godina (smanjuje se sinteza vitamina D u koži), osobama koje su malo izložene dnevnoj svetlosti.

Da li se može uneti previše vitamina D?

U slučaju dugotrajne prekomerne upotrebe suplamanata vitamina D može doći do pojave hipervitaminoze D. Simptomi hipervitaminoze D uključuju: jaku žeđ, metalni ukus u ustima, slab apetit, gubitak telesne težine, umor...

Sa kojim lekovima istovremeno ne treba uzimati vitamin D?

Hormonski preparati estrogena, izoniazid i tiazidni diuretici mogu uticati na povećanje nivoa vitamina D u krvi. Antacidi, kalcijumski blokatori, holestiramin, orlistat, neki antikonvulzivi mogu smanjiti nivo vitamina D, tokom duže primene.

Forum: