Mnoga deca do 8. godine pate od respiratornih infekcija, koje se često ponavljaju. Simptomi mogu da budu crveno grlo, otečeni krajnici, upala sinusa, kašalj, teškoće u disanju, pojačano stvaranje bronhijalnog sekreta…

Nažalost, mnoga od ove dece često dobijaju antibiotske terapije, koji nisu delotvorni protiv virusa, a posle dugotrajne ili česte upotrebe mogu da oslabe imuni sistem. Antibiotici deluju neko vreme, ali kada ponovo dođe u kontakt sa nekom bakterijom dete se ponovo razboljeva. Većina prehlada i gripa koje se javljaju tokom zime počinju kao virusne infekcije, a mogu da se iskomplikuju i bakterijskom infekcijom. U slučaju virusnih infekcija nema svrhe davati antibiotike, jer oni ne deluju na viruse već na bakterije. Kada se dete često razboljeva, a vi mu često dajete lekove, vremenom se osećate nemoćno, zbunjeno i samo strepite kada će sledeći put da se razboli.

Deca nemaju izgrađen imunitet

Kada se dete rodi deo imunih ćelija dobija od majke, a deo stiče sopstvenim “trudom” u kontaktu sa virusima i bakterijama. Svaki put kada mladi organizam dođe u kontakt sa nepoznatim virusima ili bakterijama, organizam se brani i obučava “specijalce” za borbu sa određenim napadačem (antitela). Svaki sledeći put kada organizam dođe u kontakt sa nekim napadačem, sa kojim se već upoznao, aktivira “specijalce” za tog napadača i obučava nove klase specijalaca. Mladi organizam mora da upoznaje bakterije i viruse iz svoje okoline i da razvija otpornost na njih, zato deca često budu bolesna. Škole, vrtići, obdaništa i druga mesta za kolektivni boravak dece su idealni za širenje virusa i bakterija, koji izazivaju bolesti.

Prirodnim lekovima može se osnažiti imuni sistem organizma i lakše izaći na kraj sa izazivačima bolesti. Ehinacea, propolis, cink, ulje ajkuline jetre i drugi imunostimulatori utiču na pojačano stvaranje odbrambenih ćelija. Na taj način organizam lakše savlada napadače ili manje podlegne bolesti (brže ozdravi).

Sirupi ehinacee za decu se daju preventivno nekoliko nedelja pred sezonu prehlade (4-6 nedelja), ne duže od 8 nedelja. Ehinacea se daje i ako se dete već razbolelo u visokim dnevnim dozama, jer deluje antibakterijski, antivirusno, protivupalno. Kod virusnih infekcija, povoljno dejstvo ehinacee se ispoljava u vidu povećanog stvaranja interferona, koji se bore protiv virusa. Ako dođe do razvoja bakterijske infekcije, dokazano je da ehinacea sprečava razvoj streptokoka (jedni od najčešćih uzročnika infekcija disajnih puteva), stafilokoka i gljivica. U Nemačkoj je ehinacea zvanično odobrena kao lek u terapiji prehlada i hroničnih infekcija respiratornog trakta, pa se od nedavno i u drugim zemljama EU i kod nas može registrovati kao lek. Postoji i u vidu spreja za grlo, jer ispoljava lokalno protivupalno i antivirusno dejstvo na sluznicu grla. Ne preporučuje se upotreba kod alergije na biljke iz familije glavočika i kod postojećih autoimunih oboljenja.

Ulje ajkuline jetre je takođe dobar imunostimulator. Pošto ovo ulje postoji u vidu kapsula, da biste ga dali detetu, iglom probušite kapsulu i njen sadržaj izmešajte sa hranom koju dete jede, pa neće ni primetiti da ga uzima. Ohrabrite svoje dete da jede ribu ili mu dajte riblje ulje, zbog sadržaja vitamina A , vitamina D i omega 3 masnih kiselina , na taj način i ako dođe do infekcija smanjuje se njihova jačina.

Pripremite sok od sveže ceđenog voća i povrća (jabuka, šargarepa…) ili učite dete da jede sveže voće. Spremite detetu za užinu u školu voće umesto brze hrane, a za početak odredite dane u nedelji kojima se jede voće. Na taj način dete će moći postepeno da razvija naviku da jede voće. Multivitamini se koriste samo kao dopuna ishrani, ali ne mogu biti zamena raznovrsnoj i pravilnoj ishrani. Sem toga u multivitaminima nema bioflavonoida (sem ako nisu prirodnog porekla) i drugih antioksidativnih materija, koje sprečavaju razvoj bolesti.

Beli luk je moćan i bezbedan antibiotik. Najbolje je uzimati svež, ali se koristi i kao: tinktura, kapsule… Ako dete ne voli beli luk, sveže glavice belog luka sitno iseckajte ili zdrobite i pomešajte sa sokom, salatama ili drugom hranom koju dete voli da jede. Posle 2-3 meseca ovakve ishrane, dete će biti zdravije i manje podložno bolestima.

Da bi se sprečile česte upale grla, naučite svoju decu da grgljaju. Grgljanje (ispiranje usta) nekoliko puta dnevno odstraniće bakterije iz grla. Dokazano je da grgljanje 3 puta dnenvo smanjuje pojavu respiratornih infekcija.

Preventivno jačanjem imuniteta deteta može se smanjiti učestalost pojave oboljenja grla i disajnih puteva, koja se lako prenose među decom u kolektivnim boravcima (vrtići, škole). Ako do pojave oboljenja i dođe, može se smanjiti dužina, intenzitet bolesti i prekomerna upotreba antibiotika.

Komentari

komentara