Imuni sistem štiti organizam od nastanka raznih bolesti i omogućava izgradnju prirodne odbrane od izazivača bolesti. Smanjenje stresa i redovna fizička aktivnost pomažu u jačanju imunog sistema, a najveći efekat ispoljava se unošenjem hrane koja može da zaštiti organizam od bolesti. Raznovrsna ishrana, koja uključuje obilje voća i povrća (vitamina i antioksidanasa), u najvećoj meri će doprineti efikasnosti imunog sistema.

Najveći neprijatelj imunog sistema u organizmu su slobodni radikali. Slobodni radikali oštećuju zdrave ćelije i dovode do mutacija, što za posledicu može imati ozbiljne bolesti kao što je kancer. Ipak, zaštitne materije iz hrane koje se nazivaju antioksidansi, mogu da zaustave slobodne radikale.

Antioksidansi

Jedan od najjačih antioksidanasa je vitamin C, koji stimuliše imuni sistem tako što smanjuje uticaj slobodnih radikala. Dijete u kojima je C vitamin zastupljen u velikoj meri su povezane sa smanjenim rizikom za razvoj kancera želuca, dojke, kolona i prostate. Citrusno voće, paprika, paradajz, kupus su dobri izvori vitamina C. Kod pušača je nivo vitamina C smanjen, jer se ovaj supstrat troši za sprečavanje oštećenja koja nastaju pod dejstvom štetnih materija iz duvanskog dima. Zato se pušačima preporučuje povećan unos voća i povrća bogatog vitaminom C.

Još jedan važan antioksidans je vitamin E, koji usporava simptome starenja i jača ćelije u organizmu, koje se bore protiv infekcija. Ljudi koji konzumiraju hranu bogatu vitaminom E ili uzimaju suplemente, imaju dodatno oružje protiv bakterija i virusa. Dobri izvori vitamina E su biljna ulja i hrana od celog zrna žita. Karotenoidi su antioksidansi koji pomažu u jačanju imuniteta, utičući na proizvodnju limfocita, a limfociti su važni za borbu protiv infekcija. Najbolji izvor karotenoida su crveno, žuto i narandžasto voće i povrće (šargarepa, paradajz, bundeva). Četiri važna beta-karotenoida su beta-karoten, likopen, lutein i zeaksantin, koji štite organizam od nastanka bolesti.

Imuni sistem dobija snagu i iz minerala, koji su neophodni za stvaranje ćelija u organizmu. Među njima najvažniji mineral za imunitet je cink, koji utiče na povećanje broja odbrambenih ćelija – limfocita. Cinkom su bogati seme bundeve, crveno meso, zrna žitarica, pšenične klice. Selen pomaže u povećanju broja antitela i stimuliše razvoj odbrambenih ćelija. Ipak, sa selenom ne treba preterivati, pa stalno uzimanje visokih doza suplemenata selena nije preporučljivo. Selen se nalazi u ribi, zrnu žitarica, orasima.

Da li ste znali da je ljudski organizam stalno izložen napadima?

Ovi napadi dolaze iz okoline. Naime, možemo pojesti kontaminiranu hranu ili udahnuti vazduh koji sadrži viruse, kroz oštećenu kožu mogu dospeti mikroorganizmi. U organizmu ćelije stare i mutiraju, a ovakve mutirane ćelije predstavljaju opasnost za zdravlje, pa ih imuni sistem uklanja. Dakle, šta je to što štiti naš organizam od mikroorganizama, bakterija, virusa, parazita, toksina?

Imamo imuni sistem – vojsku koju čine odbrambene ćelije i čiji je zadatak da brane organizam od napadača. Imuni sistem je zadužen za odbranu od izazivača bolesti i saniranje štenih efekata koje oni ostave na čovekov organizam. Nisu samo bakterije i virusi neprijatelji dobrog zdravlja, promenjene ćelije (mutirane) takođe predstavljaju opasnost za zdravlje, jer potencijalno iz njih se mogu razviti kancerogene promene. Uticaj štetnih hemikalija na organizam može biti poguban ukoliko ne postoji jak odbrambeni sistem.

Ljudski organizam je u stalnom kontaktu sa bakterijama, virusima, izložen zračenjima, hemikalijama, ako imuni sistem ne može da nadvlada napsnike dolazi do ispoljavanja bolesti. Imuni sistem je zadužen za odbranu organizma, a ukoliko nije u dobrom stanju može biti pobeđen virusima i bakterijama i tada nastaje bolest.

Zašto dolazi do pada imuniteta?

Česte infekcije, pušenje, nedostatak sna, nepravilna ishrana, dugotrajna upotreba antibiotika, stres, zagađena životna sredina, težak fizički i mentalni rad mogu oštetiti imunitet.

Ponekad imuni sistem ne prepozna na vreme uljeze i štetne materije ili nema dovoljno snage da se bori sa njima i tada dolazi do bolesti. Toksične materije akumulirane u vazduhu, vodi, biljkama – skoro u svemu što nas okružuje, slabi naše odbrambene sposobnosti, a oslabljen organizam teže podnosi ovakve uslove života.

Znaci oslabljenog imuniteta

Svako ima periode u kojima mu imunitet slabi. Često ignorišemo očigledne znake oslabljenog imuniteta, a to dovodi do razvoja bolesti koje su mnogo neprijatnije od sprovođenja preventivnih mera.

Stanite i poslušajte svoj organizam

Ako patite od čestih prehlada (više od 4-6 puta godišnje) ili verovatnije od obnavljanja hronične bolesti, npr. bronhitisa ili herpesa na usnama, i brzo se umarate – onda je već ovo znak za uzbunu. Alergijske bolesti se, takođe, smatraju oboljenjima imunog sistema. Ako želite da obezbedite dobro zdravlje onda je neophodno da izgradite jak imuni sistem. Da bi organizam bio u stanju da se izbori sa izazivačima bolesti neophodno je da mu obezbedimo adekvatne uslove, u vidu raznovrsne ishrane i urednih životnih navika (dovoljno sna, odmora, što manje stresa, nezloupotrebljavanje duvana i alkohola). U nedostatku vitamina i minerala često dolazi do slabljenja imuniteta. Vitamin C se smatra jednim od najvažnijih za prevenciju nastanka oboljenja i smanjenje oštećenja ćelija kada je bolest već nastupila.

Komentari

komentara